| |
 |
О предмету |
Архитектура и организација рачунара 2 |
| Студијски програм: Нове рачунарске технологије, Електроника и телекомуникације, Рачунарска техника |
|
| Назив предмета: Архитектура и организација рачунара 2 |
|
Наставник:
др Драгана Прокин
др Габријела Димић |
|
| Статус предмета: Изборни |
|
| Шифра предмета: |
|
| ЕСПБ бодови: 6 |
|
| Услов: Архитектура и организација рачунара 1 |
|
Циљ предмета:
Проширивање основних знања о архитектури и организацији рачунара,софтверу и техникама програмирања. |
|
Исход предмета:
Студенати треба да подигнну ниво поштег образовања из тема поменутих у циљу наставе, да прошире знања о принципима рада рачунара, организацији података, преводиоцима, оперативним системима, фазама превођења програма и добијања извршног програмa. |
|
Садржај предмета:
| Теоријска настава: |
- Уводно предавање. Преглед тема из курса ОРТ1 које су од значаја за курс.
- Архитектура рачунарског система. Фон-нојманова, "CISC" i "RISC", Харвард-архитектура, (текућа трака, бит-слајс). Дистрибуирана обрада. Регистар стања.
- Потпрограми, обрада прекида. Начини адресирања. Оцена брзине рачунара, број циклуса по инструкцији, учестаност такта, МИПС, ФЛОП, "benchmark" тестови.
- Структуре података, типови података, приступ подацима, кључ, адреса.
- Системски софтвер. Програмски језици и преводиоци, пуњачи, повезивачи.
- Машински језик и асемблер, виши језици, појам компајлера и интерпретера.
- Програмирање у асемблеру, макроасемблер, повезивачи, отклањање грешака.
- Технике програмирања микроконтролера, коричћенај периферија, Ц-језик.
- Оперативни системи. Процеси, стања, промена стања, диспечер, планер.
- Управљање меморијом, партиције, преклапање, страничење, виртуелна меморија.
- Технике модуларног и објектно-орјентисаног програмирања рачунара опште намене.
- Улазно-излазни пренос података, ДМА, механизам прекида. Стандарди за пренос EISA, PCI, AGP, PC104, SCSI, RS232C, RS485, HDLC, USB, IEEE1394, CAN, I2C.
- Склопови за унос података, монитори, штампачи, цртачи дискови и ЦД-уређаји
- Примери сложених алгоритама. Потпрограми, функције, процедуре, рекурзија.
- Закључна разматрања. Самовредновање, анализа курса, анкета студената.
|
| Практична настава: |
Изводи се у лабораторији уз активно учешће студената. Студенти самостално или уз помоћ наставника решавају поједине практичне проблеме или дискутују о темама везаним за градиво.
Програм предмета усклађен са препорукaма IEEE/ACM Computing Curriculum: CE2004 Computer Engineering Body of Knowledge: CE-CAO 4-9. |
|
|
| Литература: |
- С. Обрадовић, Рачунари, ВИШЕР, Београд, 2011.
- М. Мијалковић, Програмирање МCS196 серије микроконтролера, Виша електротехничка школа, Београд, 2001.
|
|
Број часова активне наставе: 75
|
|
Остали часови: |
|
| Предавања: |
Вежбе: |
Други облици наставе: |
Студијски и истраживачки рад: |
| 2 |
3 |
|
|
|
|
Метода извођења наставе:
Предавања, вежбе у учионици и лабораторији уз активно учешће студената, консултације, колоквијуми, домаћи задаци и писмени испит. |
|
Оцена знања (максималан број поена 100):
| Предиспитне обавезе |
Поена |
Завршни испит |
Поена |
| активности у току предавања |
5 |
писмени испит |
30 |
| практична настава |
10 |
усмени испит |
|
| семинарски рад |
15 |
испит за рачунаром |
|
| колоквијум |
40 |
практичан |
|
|
|
|
|
