1. Уводно предавање. Садржај и област примене предмета. Кодирање, мултиплексирање, аритметичка кола, централни процесор (4, 8, 16-битни).
2. Меморијски модули. Технологија, типови, архитектура и временски дијаграм.
3. Структура и начин рада микрорачунара. Архитектура микрорачунарских система, меморија, улазно излазни (У/И) уређаји, магистрале.
4. Дизајнирање микрорачунарских система. Повезивања меморије и У/И уређаја. Грешке при дизајнирању. Тимски рад, анализа потребног времена и цене система.
5. Основни концепт асемблерског језика. Програмски модел, дијаграм тока.
6. Класификација и скуп асемблерских инструкција микроконтролера МС HC11.
7. Израда и документовање програма. Концепт писања програма, дијаграм тока. Програмски модули. Планирање и тимски рад.
8. Процес израде извршног програма. Израда једноставнијих програма, контролисани временски интервали. Мапирање меморије. Превођење, асемблирање, линковање.
9. Механизам прекида. Вектор приоритет, реализација програма за прекид.
10. Основни У/И уређаји. Везивање У/И уређаја, часовници, бројачи. Асинхрони и серијски пренос података, паралелно/серијски и паралелно/паралелни интерфејс.
11. Организација меморије. Контролер за директни приступ меморији, хијерархија меморије, кеш. Потрошња енергије меморијског подсистема.
12. Системи са аналогним сигналима. Принципи реализација А/Д и Д/А конверзија.
13. Оперативни системи у реалном времену. Захтеви система за рад у реалном времену.
14. Потрошња и поузданост. Системи смањеном потрошњом. Повећање поузданости. Методе пројектовања микрорачунара за уградњу.
15. Алати за развој програма. Симулатори, монитор, емулатор, логички анализатори.

Практична настава изводе се у лабораторији са развојним окружењем (симулатором и емулатором). Тематске целине су:

1. Провере начина адресирања;
2. Примена инструкција: аритметичких, логичких, померања и ротирања;
3. А/Д конверзија;
4. Виртуелни дигитални волтметар;
5. Систем за аутоматску контролу осветљаја.