|
|
О предмету |
Микрорачунари |
Студијски програм: Електроника и телекомуникације, Рачунарска техника, Аутоматика и системи управљања возилима |
|
Назив предмета: Микрорачунари |
|
Наставник:
др Горан Дикић |
|
Статус предмета: Изборни |
|
Шифра предмета: |
|
ЕСПБ бодови: 6 |
|
Услов: Архитектура и организација рачунара 1 или Основи информатике и рачунарства |
|
Циљ предмета: Упознавање са архитектуром, начином рада микрорачунара и микроконтролера из серије МС68HC11. |
|
Исход предмета:
Оспособљавање за пројектовање и реализацију једноставних уређаја на бази микроконтролера МС68HC11. |
|
Садржај предмета:
Теоријска настава: |
- Уводно предавање. Садржај и област примене предмета. Кодирање, мултиплексирање, аритметичка кола, централни процесор (4, 8, 16-битни).
- Меморијски модули. Технологија, типови, архитектура и временски дијаграм.
- Структура и начин рада микрорачунара. Архитектура микрорачунарских система, меморија, улазно излазни (У/И) уређаји, магистрале.
- Дизајнирање микрорачунарских система. Повезивања меморије и У/И уређаја. Грешке при дизајнирању. Тимски рад, анализа потребног времена и цене система.
- Основни концепт асемблерског језика. Програмски модел, дијаграм тока.
- Класификација и скуп асемблерских инструкција микроконтролера МС HC11.
- Израда и документовање програма. Концепт писања програма, дијаграм тока. Програмски модули. Планирање и тимски рад.
- Процес израде извршног програма. Израда једноставнијих програма, контролисани временски интервали. Мапирање меморије. Превођење, асемблирање, линковање.
- Механизам прекида. Вектор приоритет, реализација програма за прекид.
- Основни У/И уређаји. Везивање У/И уређаја, часовници, бројачи. Асинхрони и серијски пренос података, паралелно/серијски и паралелно/паралелни интерфејс.
- Организација меморије. Контролер за директни приступ меморији, хијерархија меморије, кеш. Потрошња енергије меморијског подсистема.
- Системи са аналогним сигналима. Принципи реализација А/Д и Д/А конверзија.
- Оперативни системи у реалном времену. Захтеви система за рад у реалном времену.
- Потрошња и поузданост. Системи смањеном потрошњом. Повећање поузданости. Методе пројектовања микрорачунара за уградњу.
- Алати за развој програма. Симулатори, монитор, емулатор, логички анализатори.
|
Практична настава: |
Практична настава изводе се у лабораторији са развојним окружењем (симулатором и емулатором). Тематске целине су:
- Провере начина адресирања;
- Примена инструкција: аритметичких, логичких, померања и ротирања;
- А/Д конверзија;
- Виртуелни дигитални волтметар;
- Систем за аутоматску контролу осветљаја.
|
|
|
Литература: |
- В.Васиљевић, Б. Хаџибабић, Б.Павић, В.Тадић, Микрорачунари, Висока школа електротехнике и рачунарства, Београд, 2013.
- В.Васиљевић, В.Тадић, Б.Павић, Б.Николић, Приручник за лабораторијске вежбе из Микрорачунара, Висока школа електротехнике и рачунарства, Београд, 2016.
- В.Васиљевић, В.Тадић, Б. Павић, Б.Николић, Б.Богојевић, А.Јосић, Збирка задатака и питања из Микрорачунара, Виша електротехничка школа, Београд, 2006.
|
|
Број часова активне наставе: 75
|
|
Остали часови: |
|
Предавања: |
Вежбе: |
Други облици наставе: |
Студијски и истраживачки рад: |
2 |
3 |
|
|
|
|
Метода извођења наставе:
Предавања, рад у лабораторији на реалном хардверу, континуирана провера знања, консултације, домаћи задаци, писмени испит. |
|
Оцена знања (максималан број поена 100):
Предиспитне обавезе |
Поена |
Завршни испит |
Поена |
активности у току предавања |
5 |
писмени испит |
|
практична настава |
45 |
усмени испит |
|
семинарски рад |
5 |
испит за рачунаром |
45 |
колоквијум |
|
практичан |
|
|
|
|
|